Ёпиқ суд мажлиси маълумотлари ошкор этилишининг олди олинади. Қонун (ЎРҚ–1084-сон, 26.09.2025 й.) билан айрим қонун ҳужжатларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилди.
Batafsil Ёпиқ суд тафсилотларини ошкор қилганлар жиноий жавобгарликка тортилади
Ёпиқ суд мажлиси маълумотлари ошкор этилишининг олди олинади. Қонун (ЎРҚ–1084-сон, 26.09.2025 й.) билан айрим қонун ҳужжатларига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилди.
Batafsil Ёпиқ суд тафсилотларини ошкор қилганлар жиноий жавобгарликка тортилади
Маълумки, бугунги кунда меҳнат миграцияси – жаҳон миқёсида иқтисодий тараққиётни таъминлашда муҳим стратегик омилга айланган. Словениянинг Бандлик хизмати бош директори ва Дунё давлат бандлик хизматлари ассоциацияси президенти Грета Метка Барбо Шкербич хонимнинг Бухорога расмий ташрифи ана шу долзарб масала юзасидан муҳим қарорга сабаб бўлди.
Batafsil Бухорода халқаро меҳнат ҳамкорлиги: Европага йўл очилди
Болалар — жамиятнинг энг катта бойлиги, уларнинг соғлом ўсиши ва муносиб таъминот топиши эса аввало ота-онанинг бурчи. Бироқ ҳаётда бу масъулиятдан бўйин товлаб, фарзандларини етим қилмаган, аммо етимдек қўйиб қўяётган оталар ҳам йўқ эмас. Жиноят ишлари бўйича Бухоро шаҳар судида фарзандларини моддий таъминлашдан бош тортган фуқаро У. Э. га нисбатан ҳукм эълон қилинди.
Бугун дунёда тўғридан тўғри денгизга чиқиш имконияти бўлмаган 32 давлат мавжуд. Буларнинг 16 таси Африка, 10 таси Осиё, 4 таси Европа, яна 2 таси Лотин Америкасида жойлашган. Ушбу давлатларда дунё аҳолисининг 7 фоизи, яъни 500 миллиондан ортиқ киши истиқомат қилади. Ўзбекистон ҳам мана шу давлатлар рўйхатида.
Batafsil МАРКАЗИЙ ОСИЁ:тинчлик, барқарор ҳаёт ва фаровонлик диёри!
Манзилга етиб бориш учун автоуловни бошқараётган ҳар қандай шахс, аввало, йўл ҳаракати қоидаларига риоя қилиши, олдинда уни ўз ва ўзгалар ҳаёти, саломатлиги турганини унутмаслиги керак.
Batafsil Автоуловини маст ҳолатда бошқарган ҳайдовчига суд ҳукми ўқилди
Shahar ko’chalarini aylanib yurib, atrofda e’tiborsizlik, tozalikka odamlarning befarq bo’lib borayotganiga yana amin bo’ldim. Ko’chalar, yo’laklar atrofi chiroyini chiqindi buzib turibdi. Qiziq tomoni shundaki, bu chiqindilar maxsus axlat qutilarida emas, balki ularning atrofida, piyodalar yo‘lagida, hatto yo‘l chetida yoyilib yotardi: asosan plastik idishlar, qog‘oz qoldiqlari, paketlar va ayrim joylarda buzilgan maishiy texnika parchalari. Balki, ba’zi tengdoshlarim bunga shunchaki ko’z yumib o’tib ketayotgandir. Ammo, men befarq bo’lolmadim. “Bog‘idasht” singari mahallalarda bo’lib, shaharning markaziy hududida bu kabi sochilib yotgan va ayrim joylarda allaqachon uyumga yalangan chiqindilarga duch keldim. Bu axlat uyumi odamlar chiqindi tashlagani, shamol bilan uchib kelgani yoki boshqa qaysi sabab bilan paydo bo’lganidan qat’iy nazar mas’ullarning mas’uliyatsizligi kishini o’ylantiradi. Qolaversa, eng ko’p chiqindi bor hudud atrofida bir emas, bir nechta do’kon va ovqatlanish uchun shaharning eng gavjum kafelari faoliyat yuritadi. Nahotki, o’zi har kun ishga kelayotgan, havosidan nafas olayotgan maydon atrofini tozalab qo’yishga urunishmaydi?!
Batafsil Ko‘chalarda yotgan chiqindilar va ularning ekologiyaga salbiy ta’siri